Joannem (Jovo) Grkinić (Gerkinich) - Grkinići iz Karlobaga

Proučavajući svoje pravolinijsko poreklo po muškoj liniji, od početka sam bila svesna činjenice da postoje, osim pravoslavnih Grkinića kojima pripadam, takođe i katolički Grkinići, te da su i jedni i drugi, prema izvorima koje sam pronašla, vremenski i prostorno prošli iste puteve na putu ka Dalmaciji, Istri, Žumberku, Slavoniji, Sloveniji, Mađarskoj, Srbiji i svuda kuda ih danas ima, zadržavajući se nekih 100-200 godina na tlu Hercegovine. A što se Grkinića tiče, postoje podaci da su i pravoslavni i katolički Grkinići u današnju Hrvatsku pristizali (najviše krajem XVI i početkom i tokom XVII veka) uglavnom iz Glamoča, Livna, Duvna, Kupresa, uglavnom u sklopu seoba bunjevačkih rodova.

Teško je potvrditi ove podatke zato što je gotovo nemoguće pratiti kretanje porodica/bratstava/plemena iz vremena dok su boravili na tlu Otomanskog carstva. Popisi, ako su i postojali uglavnom su na turskom jeziku i arapskom pismu, a rani popisi i drugi podaci iz matičnih knjiga u Hrvatskoj, bilo pod upravom Mletačke republike, bilo Austrougarskog carstva, su izbledeli i pisani na glagoljici.

Zatim tu je i pretpostavka da, zbog toga što je prezime retko i neobično, svi Grkinići vode poreklo od istog zajedničkog pretka..? Međutim, iako retko i neobično, moguće da je "geneza" prezimena kod različitih Grkinića, tekla ipak na različite načine, te da ni svi Grkinići, kao ni svi Popovići ili Petrovići nemaju iste zajedničke pretke. Krajnji rezultat, ako ikad uspem da ga izvedem, verovatno će se zasnivati pre svega na poklapanju vremenskih i prostornih, geografskih, istorijskih, običajnih, itd. podataka za svaku porodicu Grkinića koju pronađem, ali i drugih sličnosti ili razlika, ako ih bude bilo.

Ono što mene zanima je da otkrijem šta nosim u sebi, koji deo kolektivne predačke svesti, te mi u genealoškom smislu nije bitna ni vera, ni narodnost predaka, bitno mi je samo da otkrijem ISTINU, ko su oni bili, odakle su došli, kuda su se kretali, kroz kakva iskustva su prošli, kako su se razdvajali, širili, stvarali bočne grane, itd. Zato sam se trudila da svim podacima priđem otvorenog uma i uzimajući u obzir da se prvi put prezime Grkinić u Hrvatskoj pominje već 1606. godine, a zatim i više puta tokom ranog 17. veka. Interesantno je da su svi pomeni uglavnom iz primorskih gradova ili mesta: Ražanac kod Novigrada, Otres, Karlobag, itd. Zato mi je bitno da utvrdim da li primorski, katolički Grkinići imaju veze sa pravoslavnim, iz jadranskog zaleđa. I da li da tu tražim svoje dalje pretke, jer sam u Ramljanima kod Knina najstarijeg pretka Grkinića uspela da datiram u 1729. godinu, a odakle je on došao, ko su mu bili roditelji - to ne znam gde da tražim, da li u Bosni ili u primorskim gradovima ili na potpuno drugom mestu.

Ovde je bitno napomenuti da se i kod jednih i kod drugih, u matičnim knjigama, na ćirilici i latinici, prezime upisuje kao: Grkinić, Gerkinić, Garkinić, Gerkhinich, Garkhinich, Gerchinich, Garchinich, Gherchinich, Gharchinich, ali je izvesno da se radi o prezimenu GRKINIĆ, a ne GRČINIĆ, kako se u nekim pomenima pogrešno interpretira zapis GHERCHINICH, recimo. Popisivači su bili i mletački i austrougarski i pravoslavni sveštenici/činovnici, pa je kod mnogih koji su kasnije interpretirali te zapise postojala zabuna oko čitanja slova CH, te da li je u pitanju Č ili K. U Dubrovačkom arhivu čak postoji pomen prezimena GHERCHINICH iz 1336. godine, ali se baš ono interpretira kao GRČINIĆ. Ako ima neko stručniji da mi ovo pojasni, dobrodošao je. Sve moguće geneze prezimena Grkinić pokušala sam da objasnim u diskusiji o pravoslavnim Grkinićima.

Da konačno pređem na Grkiniće iz Karlobaga. Uspela sam da pregledam skoro sve podatke iz dostupnih matičnih knjiga iz Karlobaga. Jedina porodica Grkinić koja se tu pominje je porodica Jove Grkinića i njegove supruge Alojzije Bakarčić sa decom i kasnije njihovim potomcima. Naspram drugih rodova (Prpić, Babić, Baćić, Dadić, Dešić, Devčić,Došen, Gržetić, Grmčić, Tomljenović, Brkljačić, Mažuranić, itd.) koji se u kontinuitetu ponavljaju u matičnim knjigama, kroz XVII i XVIII vek, porodica Grkinić se pominje tek 1844. godine, kada je rođen prvi sin, Ludovik, dok o Jovi i Alojzi nema nikakvih podataka, ni kad su rođeni, ni gde, ni kad su venčani - bar za sada te podatke nisam pronašla. Zato stičem utisak da je Jovo Grkinić u Krlobagu bio došljak, te da nije stigao kad i ostale porodice. Zna se samo da je bio merkant-trgovac. Nema čak ni previše pomena porodice Bakarčić, pa stičem utisak da su oboje došljaci.
sv. lujo

Od prezimena na slovo "G" u Karlobagu, od početka i u kontinuitetu, pominju se samo sledeća prezimena: Gržetić, Grmić, Grbeš, Grgač, Grašo, Gabrić, Gortnar, Grivičić. Gržetići su tu, izgleda, bili najveći i najbrojniji rod. Što se svih drugih porodica u Karlobagu tiče, stiče se utisak da su jedne starije, konstantne i ponavljajuće, da su pristizale vremenom druge porodice koje su postajale konstantne, da su neke retke porodice bile samo prolazne, što i ne čudi, s obzirom da je Karlobag kao i većina primorskih gradova bio prometan, posebno zbog blizine Venecije koja se u to vreme puno gradila, pa je postojala potreba za raznim strukama i zanimanjima.

Jedino što me je bunilo je što sam naišla na porodicu koja je popisivana čas kao Jerko, čas kao Gerko. Pomislila sam da baš u tom "grmu" leži "zec" te da su od te porodice nastali Grkinići u Karlobagu, pod uslovom da se radi o slovu "G". Međutim, kada sam naišla na popis svih prezimena po alfabetu, ova porodica je na kraju izlistana pod slovom "J", dakle JERKO, pa mi se čini da je dilema time razrešena, posebno što kasnije porodice Grkinić i Jerko paralelno nastavljaju da postoje u Karlobagu, bar sudeći po matičnim knjigama. Uvidom u podatke o svakom članu porodice Jerko pronašla sam samo jednog Joannem-a, rođenog Maja 1771. godine koji je oženio izvesnu Catharinu i sa njom imao potomstvo, a zatim njegovog sina sa Katarinom, Antonija kome je srednje ime Joannem, rođenog 27. Maja 1797., ali on je verovatno pre bio poznat kao neki Ante, nego kao Jovo. U Matičnim knjigama iz Karlobaga nisam pronašla dalje podatke o njemu, da li se venčao i imao i sam decu..? Osim ako se on ipak nije više služio srednjim nego prvim imenom i promenio prezime u Grkinić..? Ipak, uprkos tome što mi se čini da je dilema pre razrešena nego što nije, ipak treba pomenuti da se najstariji predak porodice Jerko, upisan u matičnim knjigama kao Janes Gerk!!!Odnosno njegova ćerka Marijana, koja je upisana kao "ćerka Janesa Gerka". To se može videti u matičnoj knjizi rođenih 1691-1770, na strni 66:

https://www.familysearch.org/ark:/61903/3:1:3QSQ-G99C-L9SR-Q?i=65&a...

Sve u svemu rani popisi ove porodice idu u priloz prezimenu Gerk ili Gerko, pa se onda piše čas Gerko, čas Jerko, da bi se na kraju upisivalo samo kao Jerko.

Interesantno je i to što često pored prezimena ove porodice piše "levantinous" (ili "levantinobus", nije baš najjasnije). Ta ista reč se nalazi i pored karlobaških prezimena poput Smoyver (navodno izraelskih korena) i Lekkas (grčko?cincarsko?), pa ne znam da li ona označava Levantinca - Grka, Cincara ili Jevrejina? Šta više Janes je hebrejsko ime, a Gerk ili Gerka je hebrejsko prezime, bar postoji takvo hebrejsko prezime i što je interesantno, označava stranca, strankinju. Među katolicika naziv Grk, Grkać se uporebljavao za pravoslavce, moguće da je zbog toga, u katoličkoj sredini Gerko promenjeno u Jerko. Kako god, sve ovo mislim da nije dovoljno da bi se porodice Jerko i Grkinić povezale, bar ne sa stopostotnom sigurnošću, pa neka ovo sve ipak ostane otvoreno.

Sa druge strane, među mojim, ramljanskim Grkinićima, postoji Jovan Grkinić, sin Damjana Grkinića i Ekaterine Omčikus, koji je mogao da bude rođen oko 1823. godine i da i sam dobije prvo dete (Ludovika) 1844. godine. O ovom Jovanu takođe nema podataka da se venčao ili imao decu, bar ne u Ramljanima, niti u okolnim selima. Možda je baš on taj @Jovo Grkinić koji je oženio katolkinju, @Alojziju Bakarčić. Bakarčića ima u okolini Karlobaga i možda je zato Karlobag bio izbor mesta.Ono što me buni je ime prvog deteta, @Ludovik, imajući u vidu da i kod katolika obično prvi sin dobija isto ime kao deda po ocu, dok drugi sin dobija ime po majčinom ocu. A ramljanskom Jovi se otac zvao Damjan, latinska varijanta bi bila Damianus, ali (pod pretpostavkom da je baš on oženio Alojziju Bakarčić), kako je u pitanju bio mešani brak u katoličkoj sredini, možda je dete dobilo ime po majčinom ocu ili po nekom ujaku ili Sv. Luji..? Ali kako nisam sigurna u ovo, ovog karlobaškog Jovu ne mogu još da stavim u porodično stablo, bar ne dok ne proučim i ne pronađem i druge Grkiniće iz tog vremena, van Ramljana, ako ih ima. Ako neko zna nešto više, a čita ovo, slobodno neka se uključi u diskusiju. Ne zamerite na pisanju u prvom licu jednine, ja nisam profesionalni genealog, ne znam kako se to radi profesionalno, a da kažem sve što hoću.