Саво Вулев (унук Милетин) је, по наговору пријатеља, браће Јефта и Новице Поповића, као угледан Величанин отишао на Подгоричку супштину, крајем новембра 1918. године, на којој је изгласано присаједињење Црне Горе Србији. Није запажена никаква његова активност (дискусија и сл) у раду тог скупа, али је имао користи: осим пензије, коју је уживао као велички капетан и унук Милете Кривановића, држава му је помогла и у школовању синова, који су били први велички гимназијалнци, а потом и студенти.
У предањима Величана остао је упамћен као добар и поштен човјек, у свему угладан и цијењен, а посебно правичан, па се за неког ко је истинит “тачан” говорило да је “као капетан Саво”.
(Фрагменти из рукописа Бранка Јокића)
